Ermin Husika, samohrani otac iz Kaknja, nedavno je proživeo životnu dramu koju ne bi poželeo nijednom čoveku. Njegova priča počinje kao borba za bolji život, ispunjena nadom i podrškom zajednice, da bi ubrzo prešla u mračnu stvarnost punu izdaje, gubitaka i samoće.
- Iako su okolnosti njegovog života bile teške još od detinjstva, ništa nije moglo da ga pripremi za izdajnički udarac koji će zauvek promeniti njegov život.Erminov život nije bio lak ni u detinjstvu. Sa samo 14 godina, pretrpeo je tešku nesreću kada je pao sa konja, a grana mu je probila glavu.
Posledice nesreće bile su strašne—grub izliv krvi na mozak i 24 dana provedena u komi. Iako je preživeo, posledice nesreće su ga pratile celog života, ostavivši ga sa više od devedeset odsto telesnog invaliditeta. Uprkos tome, nikada nije bežao od rada. Bio je čuvar, radio na farmi, čak je i sekao drva. Verovao je da, iako je invalid, mora da nastavi da se bori i da za sina izgrade bolji život.
Njegova borba da stvori siguran dom za svoju porodicu počela je kada se preselio u selo Tupkovići. Njegov san je bio skroman—samo je želeo da u svojoj kući sa ženom i detetom izgradi dom. Uz pomoć prijatelja, donacija i mnogo truda, kuća je brzo postala useljiva. Ermin je verovao da je najteži deo života prošao i da je konačno došao trenutak da se smesti i stvori svoj mirni život. Iako se život činio kao da mu se okrenuo na bolje, sudbina je, nažalost, imala drugačije planove.
- Nažalost, ta sreća bila je kratkog daha. Jednog dana, Ermin se vratio kući i zatekao praznu kuću. Njegova žena je nestala, a s njom i svi snovi o srećnoj porodici. Kada je pronašao poruku, osećao je kao da mu je svet srušen. Ispostavilo se da ga je žena ostavila i otišla sa mužem njegove sestre. Ermin je bio šokiran, ne samo zbog bračne izdaje, već i zbog porodične izdaje. Navodno je žena uzela dečiji dodatak, u iznosu od 250 do 300 maraka, kako bi platila taksi za svoj beg. Iako je obavestio policiju, ništa nije moglo da vrati njegovu ženu niti da objasni njen postupak.
Ermin se ubrzo našao pred novim izazovom: kako brinuti o svom osmogodišnjem sinu, kada je sve što je imao bilo uništeno. Nije imao izbora nego da napusti posao i posveti se detetu. Svakodnevni život postao je borba za preživljavanje, ali bez gneva ili želje za osvetom. Ermin je znao da mora da se bori, jer je njegov sin sada bio njegov jedini razlog za život. „Ne mogu zbog deteta nigde ni da radim… Duša me moja boli“, rekao je Ermin tiho, ali snažno, prihvatajući svoju sudbinu.
Njegova borba nije bila samo spoljašnja. Ermin je često dolazio do trenutaka kada je gubio veru, ali setio se reči svog oca koje su mu bile vodilja: „Ermine, sine, dobar si dušom, dobar si srčano. Čuvaj se, dete, da ti se opanak ne pocepa. Ako ti se opanak pocepa, naj*bo si u životu.” Ove reči su mu davale snagu da se ne preda, čak i u najtežim trenucima.
- Njegova ispovest je dirnula mnoge, a javnost je ispunila porukama podrške. Jedna žena je izjavila: „Kako je meni ovaj čovjek divan… Toliko je inspirativan, da bi svakome trebalo biti uzor jednoga muža i oca, koji se jednom rukom bori da stvori nešto svojoj familiji. Ermine, želim ti svako dobro.” Reči podrške od strane ljudi poput nje i drugih u njegovoj zajednici, još uvek mu daju nadu da će jednog dana pronaći sreću.
Ermin, unatoč svemu što je pretrpeo, nikada nije gubio veru. On veruje da, iako je život bio surov, uvek postoji šansa za novi početak. Sada se nada da će pronaći ženu koja će ga voleti i kojoj će on moći da pruži ljubav bez tajni i prevara. Iako su mu dani teški, on nije izgubio snagu da ide napred i veruje da će doći bolji dani.
U svakom slučaju, priča o Erminu Husiki je više od samo priče o gubitku i patnji; ona je priča o snazi, borbi i upornosti. Ermin nije odustao, uprkos svim iskušenjima. Bio je samohrani otac koji se borio da obezbedi bolji život svom sinu, i to je ono što ga je motivisalo da nastavi dalje, bez obzira na sve.
