Darinka Dara Čalenić, poznata po ulozi Dare iz serije “Žikina dinastija”, kroz svoj život prošla je kroz mnoga iskušenja, ali ljubav koju je delila sa Vladimirom Vlado Petrićem, njenim mužem, bila je priča za sebe.
- Njihova veza započela je na vrlo neobičan način, s neizbrisivim traganjem za ljubavlju i snagom kroz godine koje su delili. Dara, koja je rođena u Novom Sadu 18. jula 1934. godine, ostavila je nezaboravan trag na našoj filmskoj i televizijskoj sceni, iako je njen život bio mnogo više od glume. Darina priča sa Vladom bila je toliko duboka da su je, uprkos svim poteškoćama, nosili do kraja.
Njihova ljubavna priča počela je šamarom, a ta scena, prema Vladi, bila je prvi korak ka izgradnji njihovog nezamjenjivog odnosa. Vlada je tada bio reditelj u Srpskom narodnom pozorištu, a Dara je već bila prisutna na sceni.
Kako Vlada kaže, njihova veza započela je kroz šalu, u trenutku kada je on, videvši njene gole noge u predstavi, napisao kritiku koja ju je povredila. Dara nije mogla da mu oprosti, pa ga je šamarom podsetila na granice, ali on nije odustajao. Počeli su da plešu, a ljubav se rasplamsala. Dara i Vlada su kroz decenije provele zajedno, deleći sve, od uspeha na sceni do života u Americi, gde su se preselili zbog Vladine karijere.
- Uprkos tome što je Dara bila i ostala sinonim za vrhunski glumački talent, svoju je karijeru u jednom trenutku stavila na pauzu zbog zdravlja, pa se sa Vladom preselila u Boston, gde su živeli godinama. Iako je i dalje povremeno snimala u Srbiji, njeni glumački angažmani bili su ograničeni. Njihov život u Kembridžu bio je pun putovanja i ljubavi prema umetnosti. Međutim, život nije bio bez svojih nevolja. Dara je, nakon što je doživela moždani udar, ostala delimično paralizovana i postala je zavisna od pomagala. Vlada, koji je bio uz nju tokom tih teških trenutaka, često je govorio da bi voleo da je on umesto nje bio u toj situaciji, smatrajući da bi možda mogli da spasu njeno zdravlje da su se preselili ranije.
Njihov odnos bio je ispunjen ljubavlju, ali i tugom. Vlada je živeo s krivicom što njegova voljena žena više neće moći da igra na sceni, da pleše, da bude ona hrabra i energična glumica koju je nekada svi obožavali. U mnogim intervjuima, on je govorio da bi voleo da može da preuzme teret njene bolesti i da ponovo bude ona koja zrači energijom, dok je ona njega obasipala ljubavlju i pažnjom kroz njihove godine. Oni su zajedno ostavili neizbrisiv trag u jugoslovenskoj kinematografiji, iako su se u privatnom životu suočavali sa životnim izazovima i tugama. Njihov odnos ostao je duboko ukorenjen u njihovim srcima, a oni su uložili trud da, iako život nosi mnoge prepreke, ljubav ostane jača od svega.
- Svi koji su poznavali Daru i Vladimira znali su da su njihova imena bila sinonim za posvećenost umetnosti. Njihova strast prema filmu i teatru ostavila je neizbrisiv trag u istoriji jugoslovenske kinematografije. Zajedno su osnovali fondaciju koja nosi Darino ime, koja već godinama dodeljuje nagrade mladim glumcima za izuzetne uloge. Njihovo nasleđe u svetu filma i pozorišta ne može se zaboraviti, jer su svojoj imovini zaveštali Jugoslovenskoj kinoteci i Sterijinom pozorju, naglašavajući time važnost umetnosti i kulture u njihovom životu.
Dara iz “Žikine dinastije” ostala je upamćena i po svom odnosu prema popularnosti. Iako je serija bila ogromni hit, Dara nije volela da je ljudi prepoznaju isključivo po tom liku. Iako su mnogi seriju gledali nekoliko puta, Dara je priznala da nije imala želju da je posmatraju samo kroz ulogu koja je postala prepoznatljiva. “Žikina dinastija” je, kako kaže, bila serija koja je jednostavno govorila o običnim ljudima, a to je ono što ju je učinilo posebnom. Dara je u tom kontekstu bila vrlo skromna, naglašavajući da se njen lik i dalje voli zbog jednostavnosti i svakodnevnosti, ali nikada nije želela da bude samo ta uloga.
Na kraju, priča o Dari Čalenić je priča o umetnosti, ljubavi i borbi. Kroz godine, ona je nosila ljubav prema svom suprugu Vladimiru, prema filmu i životu. Iako je na kraju života bila primorana da se povuče sa scene, njeno srce i dalje je kucalo za umetnost i za svog voljenog muža, čiji je gubitak ostavio neizbrisiv trag. Iako je bila obeležena tragičnim gubicima, njena ljubav prema životu i umetnosti ostala je nepokolebljiva.
