Doktor Ranko Rajović je priznati stručnjak u području koje obuhvata sve vezano za ponašanje djece. Kako je istakao sve veći broj djece ima nedostatak suosjećanja sa drugima.
Empatija predstavlja temelj svakog društva i ključnu veštinu koja povezuje porodice, prijatelje, kolege, pa i šire zajednice. Sposobnost da prepoznamo i razumemo osećanja drugih oblikuje naše međuljudske odnose i utiče na kvalitet zajedničkog života. Kada deca ne razviju ovu veštinu, to ne ugrožava samo njihove lične veze, već može imati dugoročne posledice po celo društvo.
Dr Ranko Rajović, stručnjak i osnivač NTC programa učenja, ističe da sve više dece pokazuje nedostatak empatije, što je postalo ozbiljan problem savremenog odgoja. Ovaj fenomen može biti teško uočljiv roditeljima i nastavnicima, ali postoje specifični pokazatelji koji signaliziraju da emocionalni razvoj deteta nije u skladu s očekivanjima.
Empatija se definiše kao sposobnost da se „uđe u tuđe cipele“, da se razumeju tuđa osećanja i da se na njih reaguje na način koji pokazuje saosećanje. Za razliku od sažaljenja, koje podrazumeva samo osećanje tuge zbog nečije nesreće, empatija uključuje aktivno povezivanje i želju da se drugome pomogne. Psiholozi razlikuju dve vrste empatije: kognitivnu, koja se odnosi na razumevanje osećanja i misli drugih, i emocionalnu, koja uključuje istinsko proživljavanje tih osećanja. Odsustvo obe vrste može dovesti do hladnog, sebičnog i socijalno disfunkcionalnog ponašanja.
- Roditelji mogu primetiti prve znakove nedostatka empatije kod deteta kroz njegovo ponašanje u svakodnevnim situacijama. Nedostatak reakcije na tuđu bol, odbijanje deljenja, manipulativno ponašanje, odsustvo osećaja krivice i nemogućnost prepoznavanja emocija kod drugih osoba mogu biti alarmantni pokazatelji. Dete koje ne reaguje na suze vršnjaka ili se raduje tuđoj nesreći može pokazivati ozbiljan problem u emocionalnom razvoju.
Uzroci nepostojanja empatije često leže i u biološkim i odgojnim faktorima. Mozak se razvija u interakciji s okolinom, pa ako dete ne dobija dovoljno pažnje, ljubavi i primera pravilnog ponašanja, delovi mozga odgovorni za prepoznavanje emocija ne funkcionišu pravilno. Zanemarivanje u porodici, prekomerno izlaganje ekranima, nasilni obrasci u okruženju, kao i nepostavljanje granica, sve to može dodatno otežati razvoj empatije. Genetika i neurološki poremećaji takođe mogu igrati ulogu, ali okolina i način odgoja imaju ključni značaj.
Roditelji su najvažniji uzori. Ako dete ne vidi empatiju u ponašanju svojih roditelja, teško će je naučiti. Važno je razgovarati s decom o osećanjima, pokazivati primerom kako se pomaže drugima, postavljati granice i objašnjavati posledice povređivanja drugih. Uključivanje dece u male zadatke pomoći, volontiranje i zajedničke aktivnosti jačaju sposobnost razumevanja i odgovornosti prema drugima.
Škole takođe imaju ključnu ulogu u razvoju empatije. Obrazovni sistemi koji se fokusiraju isključivo na akademske predmete često zanemaruju emocionalni razvoj. Integrisanjem radionica o emocijama, grupnih zadataka, literature koja podstiče saosećanje i psihološke podrške, škole mogu doprineti razvoju celovite ličnosti koja zna da prepozna i reaguje na tuđe potrebe.
Posledice nedostatka empatije u odrasloj dobi mogu biti ozbiljne. Osobe koje nisu razvile ovu veštinu češće ulaze u sukobe, pokazuju manipulativno ponašanje i nemaju osećaj odgovornosti. Takva društva postaju hladna, disfunkcionalna i sklonija konfliktima. Dositej Obradović isticao je važnost učenja dece dobroti, jer upravo od toga zavisi budućnost zajednice.
Empatija se može razvijati kroz igru uloga, čitanje i razgovor o emocijama, zajedničke aktivnosti poput brige o životinjama ili kuvanja i stalnu, otvorenu komunikaciju o osećanjima. Deca koja uče da prepoznaju i razumeju svoje emocije lakše razvijaju sposobnost saosećanja prema drugima.
U krajnjoj liniji, empatija nije luksuz, već osnovna veština koja osigurava funkcionisanje porodice, zajednice i društva u celini. Pravovremenim reagovanjem i obrazovanjem dece o važnosti razumevanja i saosećanja, možemo stvoriti generacije koje neće samo gledati sopstvene interese, već će učiti da poštuju i pomažu drugima. Negovanje empatije danas znači graditi temelje za stabilnu i humane budućnost društva.
