Šest glavnih evropskih rudnika litijuma koji će biti eksploatisani u narednim godinama

Šest glavnih evropskih rudnika litijuma ! Litijum je ključni resurs za razvoj održive industrije električnih vozila u Evropi. Do sada se ovaj resurs uglavnom proizvodio u Australiji, Čileu i Kini.

Evropa teži da uđe u ovu utrku za belo zlato i ulaže u nekoliko nalazišta na svom tlu.

U nastavku smo sastavili listu od 6 glavnih evropskih rudnika koji će biti eksploatisani u narednim godinama. Podaci iz 2022 godina.

Litijum je beli prah koji je ključan za proizvodnju baterija za električna vozila.

U 2021. godini, prema podacima Američkog geološkog zavoda (USGS), globalna proizvodnja je blizu 100.000 metričkih tona, što je cifra 20% viša u odnosu na 2020. godinu. Globalna potrošnja u 2021. procenjuje se na 93.000 metričkih tona

. Ovo je rezultat jakog rasta globalne potražnje, posebno zbog ubrzane proizvodnje baterija za EV koja je neophodna za prelazak na obnovljive izvore energije.

Ovaj alkalni metal omogućava protok elektrona između pozitivne i negativne elektrode, koje su obe uronjene u tečnost koja provodi jone (elektrolit).

Kada se litijum-jonska baterija koristi, na primer za napajanje električnog automobila, elektroni akumulirani u negativnoj elektrodi se oslobađaju i prelaze do pozitivne elektrode. Suprotno se dešava kada se baterija puni. Bez litijuma, baterije ne bi mogle napajati uređaje i zatim se ponovo puniti.

Postoje dve vrste litijuma koje se mogu koristiti u baterijama: litijum karbonat i litijum hidroksid. Trenutno se potražnja za litijum hidroksidom za baterije povećava i mogla bi premašiti potražnju za litijum karbonatom do 2030. godine. Cena litijum hidroksida trenutno iznosi oko 35.000 USD po metričkoj toni, dok je cena litijum karbonata oko 59.900 USD po metričkoj toni.

Problem sa ovim dragocenim metalom je što se nalazi na samo nekoliko mesta na Zemlji.

Reklama. Pomerite se da biste nastavili sa čitanjem.

Glavni proizvođači su Australija (55%), Čile (26%), Kina (14%) i Argentina (6%). Kina je vodeći rafiner litijuma.

Smanjenje zavisnosti Evrope

To znači da Evropa danas nema izbora osim da uvozi gotovo sav litijum koji koristi. Prema prognozama, do 2030. godine na putevima EU biće najmanje 30 miliona vozila sa nultom emisijom. Termalna vozila biće zabranjena u Evropi 2035. godine. Do 2030. godine, Evropa planira da proizvodi 25% svetskih baterija (u poređenju sa 3% u 2020) u svojim brojnim fabrikama koje su trenutno u izgradnji.

Stoga se očekuje da će potrošnja litijuma u EU eksplodirati u narednim godinama. Neke procene predviđaju povećanje od 20 puta između 2020. i 2030. godine.

U tvitu, Ursula von der Leyen je upozorila da Evropa mora da se oslobodi svoje zavisnosti od spoljnog sveta, posebno od Kine.

Ona veruje da kontinent mora da uspostavi industrijsku strategiju ne samo za litijum, već i za sve druge retke zemlje koje se nalaze u baterijama, kao što su nikl, kobalt i grafit.

Just as we need diverse energy supplies, today we are too dependent on a handful of producers for key materials – like lithium or silicon metal.

For more balanced interdependencies and resilient supply chains, we need strong global partnerships.

That’s what we are working on. pic.twitter.com/MEUJUAOF54

— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) May 24, 2022

Reklama. Pomerite se da biste nastavili sa čitanjem.

Evropa je već ušla u trku za novo belo zlato i teži da razvije svoju industriju eksploatacije litijuma. USGS procenjuje da evropski resursi čine 7% svetskog ukupnog resursa. Broj projekata eksploatacije litijuma povećao se u poslednjim godinama u nekoliko evropskih zemalja.

Evo pregleda glavnih evropskih projekata i kompanija koje stoje iza njih. Ovi projekti bi mogli na kraju pokriti 80% evropskih potreba za baterijama.

1/ Portugal -Projekat Barroso, Savannah Resources

Portugal ima najveće rezerve litijuma u Evropi, sa oko 60.000 metričkih tona poznatih rezervi, prema USGS. Do sada je portugalski litijum uglavnom korišćen u industriji keramike za proizvodnju staklenih predmeta. Zemlja se tek sada uključuje u trku za novo belo zlato.

Britanska kompanija Savannah Resources ima ambiciju da eksploatiše rudnik Barroso na severu zemlje, koji je bogat spodumenom, oblikom tvrdog litijumskog minerala.

Prema podacima Savannah Resources, rudnik bi mogao sadržati 27 miliona metričkih tona litijuma, uključujući preko 285.900 metričkih tona litijum oksida. Prema kompaniji, ovo je dovoljno da zadovolji potražnju u Evropi u narednim decenijama.

Grupa čeka zeleno svetlo od portugalskih vlasti da započne proizvodnju, jer se projekat suočava sa snažnim lokalnim protivljenjem. Ako bude otvoren 2023. godine, rudnik Mina do Barroso postao bi prvi veliki proizvođač litijuma u Evropi.

Ako bude otvoren 2023. godine, rudnik Mina do Barroso biće prvi veliki proizvođač litijuma u Evropi. (Izvor: Savannah Resources)

2/ Nemačka -Projekat Vulcan, Vulcan Energy

Australijska kompanija Vulcan Energy trenutno radi na pilotskom projektu u gornjem Rajnskom dolini u Nemačkoj. Ideja je da se proizvede „zero-carbon“ zeleni litijum koristeći geotermalnu energiju za ekstrakciju litijumom bogate slane vode iz gornjeg Rajna. Krajnji litijum hidroksid biće zatim proizveden elektrohemijskom reakcijom.

Kompanija tvrdi da su uspeli da proizvedu 57,1% litijum hidroksida, premašujući standarde baterijskog kvaliteta od 56,5% koji su obično zahtevani.

Vulcanov pilotski pogon u Nemačkoj funkcioniše od aprila 2021. godine i očekuje se da će komercijalna proizvodnja početi 2025. godine.

Reklama. Pomerite se da biste nastavili sa čitanjem.

3/ Francuska-Projekat EMILI, Imerys

Francuska kompanija Imerys nedavno je najavila da će početi eksploataciju litijumskog nalazišta u Masif Centralu (u departmanu Allier) 2028. godine.

Od druge polovine 19. veka, lokacija je bila domaćin kamenoloma koji proizvodi 30.000 metričkih tona kaolina godišnje za proizvodnju pločica.

Prema rečima Alessandro Dazza, CEO-a Imerys-a, nalazište sadrži jedan milion metričkih tona litijum oksida. Ovo bi bilo dovoljno da se, prema kompaniji, „proizvede 34.000 metričkih tona litijum hidroksida godišnje od 2028. godine tokom 25 godina.“ To bi omogućilo opremanje približno 700.000 električnih vozila litijum-jonskim baterijama.

Prema rečima Alessandro Dazza, CEO-a Imerys-a, nalazište sadrži jedan milion metričkih tona litijum oksida. Ovo bi bilo dovoljno da se, prema kompaniji, „proizvede 34.000 metričkih tona litijum hidroksida godišnje od 2028. godine tokom 25 godina.“ (Izvor: Imerys)

4/ Češka Republika- Projekat Cinovec, European Metals Holding

Projekat Cinovec, koji se nalazi 100 km od Praga u Češkoj Republici, sprovodi European Metals Holding. Cilj projekta je proizvodnja skoro 30.000 metričkih tona litijuma za baterije godišnje tokom perioda od 25 godina.

Prema pre-feasibility studiji European Metals iz 2022. godine, Cinovec ima potencijal da postane proizvođač litijuma iz tvrdih stena po najnižoj ceni u svetu. Rudnik bi mogao da proizvodi po ceni od 5.000 do 6.000 USD po metričkoj toni.

Projekat Cinovec se nalazi u srcu Evrope, blizu proizvođača automobila i kompanija koje se bave skladištenjem energije. (Izvor: European Metals)

5/ Austrija-Projekat Wolfsberg, European Lithium

European Lithium razvija projekat Wolfsberg u Koruškoj, 270 km jugoistočno od Beča, u Austriji. Ovaj projekat planira da eksploatiše 10.000 metričkih tona litijum hidroksida godišnje.

Prema rečima kompanije, ovo će omogućiti opremanje baterija za približno 200.000 električnih vozila. Oni se nadaju da će postići operativnu stopu od 800.000 metričkih tona godišnje, sa vekom trajanja rudnika od preko deset godina.

Kompanija očekuje da će proizvodnja početi 2025. godine.

Smešten u srcu Evrope, projekat Wolfsberg planira da eksploatiše 10.000 metričkih tona litijum hidroksida godišnje. (Izvor: European Lithium)

6/ Finska-Projekat Keliber, Keliber Oy

Finska kompanija Keliber Oy, specijalizovana za rudarstvo i hemikalije za baterije, trenutno sprovodi projekat u zapadnoj Finskoj s ciljem da dostigne proizvodnju 15.000 metričkih tona litijum hidroksida godišnje, počevši od 2025. godine.

Kompanija takođe teži održivoj proizvodnji. Litijum koji planiraju da eksploatišu, kako kažu, biće sa manjim ugljeničnim otiskom od konkurencije. To je zbog toga što se rafinerija nalazi 70 km od rudnika. Pored toga, više od polovine električne energije u finskoj nacionalnoj mreži dolazi iz obnovljivih izvora. Kao rezultat, proces rafinacije će biti ekološki prihvatljiviji.

Reklama. Pomerite se da biste nastavili sa čitanjem.

Finski potencijal je privukao pažnju investitora. Južnoafrički rudarski gigant Sibanye-Stillwater namerava da preuzme većinski udeo u Keliber Oy.

Budući izazovi

Entuzijazam za rudarstvo litijuma u Evropi nije jednoglasan. U Srbiji je anglo-australijska kompanija Rio Tinto obustavila svoj projekat u jugozapadnom delu zemlje zbog lokalnog protivljenja.

U budućnosti, najvažniji izazov za Evropu biće pronalaženje načina da se usklade rudarski projekti sa ekološkim i društvenim standardima. Kao što se može videti, evropski projekti eksploatacije litijuma navedeni gore neće biti operativni pre 2025. godine. Međutim, potražnja za gigafabrikama već je prisutna. Švedska kompanija Northvolt već je otvorila prvu baterijsku gigafabrik u Evropi.

Izvor: https://emag.directindustry.com/2022/11/03/lithium-what-are-the-main-mining-projects-in-europe/  by Camille Rustici

redakcija

U svetu gde su informacije ključne za donošenje odluka, POLITIKO teži da bude vaš pouzdani izvor. Verujemo u transparentnost, nepristrasnost i novinarstvo koje služi javnom interesu. Kroz naše analize i istraživačke tekstove, nastojimo da osvetlimo važne teme i događaje koji oblikuju naš svet.