EU carine na Kinu nisu ‘kazna’, kaže nemački ministar ekonomije

EU carine na Kinu! Predložene carine Evropske unije na kinesku robu nisu „kazna“, rekao je nemački ministar ekonomije Robert Habek kineskim zvaničnicima u Pekingu u subotu.

Habekova poseta Kini je prva poseta jednog visokog evropskog zvaničnika otkako je Brisel predložio visoke dažbine na uvoz kineskih električnih vozila (EV) kako bi se borio protiv, kako EU smatra, prekomernih subvencija.
Kina je u petak, uoči njegovog dolaska, upozorila da bi eskalacija tenzija sa EU oko električnih vozila mogla izazvati trgovinski rat.

„Važno je razumeti da ovo nisu kaznene carine,“ rekao je Habek na prvoj plenarnoj sesiji dijaloga o klimi i transformaciji.
Zemlje poput SAD-a, Brazila i Turske su koristile kaznene carine, ali ne i EU, rekao je ministar ekonomije. „Evropa radi stvari drugačije.“
Habek je rekao da je Evropska komisija devet meseci detaljno ispitivala da li su kineske kompanije nepravedno profitirale od subvencija.

Svaka kompenzacijska mera koja proizađe iz pregleda EU „nije kazna“, rekao je, dodajući da su takve mere namenjene kompenzaciji za prednosti koje kineskim kompanijama daje Peking.
„Zajednički, jednaki standardi za pristup tržištu treba da budu postignuti,“ rekao je Habek.
Na sastanku sa Ženg Šanđijeom, predsednikom Nacionalne komisije za razvoj i reforme Kine, Habek je rekao da su predložene carine EU namenjene izjednačavanju uslova poslovanja sa Kinom.

Ženg je odgovorio: „Učinićemo sve da zaštitimo kineske kompanije.“
Predložene uvozne dažbine EU na električna vozila proizvedena u Kini naštetile bi obe strane, dodao je Ženg. Rekao je Habeku da se nada da će Nemačka pokazati liderstvo unutar EU i „uraditi pravu stvar“.
Takođe je negirao optužbe o nepravednim subvencijama, rekavši da je razvoj kineske nove energetske industrije rezultat sveobuhvatnih prednosti u tehnologiji, tržištu i industrijskim lancima, koje su nastale u žestokoj konkurenciji.

Rast industrije „je rezultat konkurencije, a ne subvencija, a kamoli nepravedne konkurencije,“ rekao je Ženg tokom sastanka.
Privremene dažbine EU će biti primenjene do 4. jula, dok će istraga trajati do 2. novembra, kada bi mogle biti uvedene konačne dažbine, obično na period od pet godina.
Habek je rekao kineskim zvaničnicima da bi zaključci izveštaja EU trebalo da budu razmatrani.
„Važno je sada ozbiljno shvatiti priliku koju izveštaj pruža i razgovarati ili pregovarati,“ rekao je Habek.
Nakon sastanka sa Žengom, Habek je razgovarao sa kineskim ministrom trgovine Vang Ventaom, koji je rekao da će razgovarati o carinama sa komesarom EU Valdisom Dombrovskisom u subotu uveče putem video konferencije.

DIJALOG O KLIMI

Iako su trgovinske tenzije bile ključna tema za razgovor, cilj sastanka bio je produbljivanje saradnje između dve industrijalizovane nacije za zelenu tranziciju.
Ovo je bila prva plenarna sesija dijaloga o klimi i transformaciji nakon što su Nemačka i Kina potpisale memorandum o razumevanju u junu prošle godine za saradnju na klimatskim promenama i zelenoj tranziciji.
Zemlje su priznale da imaju posebnu odgovornost da spreče globalno zagrevanje od 1,5 stepeni Celzijusa (2,7 Farenhajta) iznad predindustrijskih temperatura, nivo koji naučnici smatraju ključnim za sprečavanje najtežih posledica.
Kina je instalirala skoro 350 gigavata (GW) nove obnovljive energije u 2023. godini, više od polovine globalnog ukupnog kapaciteta, i ako druga najveća ekonomija sveta zadrži ovaj tempo, verovatno će premašiti svoj cilj za 2030. godinu ove godine, pokazao je izveštaj

Međunarodne agencije za energiju (IEA) objavljen u junu.
Dok je Habek pohvalio širenje obnovljive energije u Kini, napomenuo je da je važno ne gledati samo na širenje obnovljivih izvora energije, već i na ukupne emisije CO2.
Ugalj je i dalje činio skoro 60% kineske proizvodnje električne energije u 2023. godini. „Kina ima energetski miks zasnovan na uglju,“ rekao je Ženg.
Kina, Indija i Indonezija odgovorne su za gotovo 75% globalne ukupne potrošnje uglja, jer vlade teže da prioritizuju energetsku sigurnost, dostupnost i troškove u odnosu na količinu emisije ugljen-dioksida.
Ženg je rekao da Kina gradi termoelektrane na ugalj kao meru bezbednosti.
„I dalje verujem da se ogromno širenje kapaciteta za proizvodnju energije iz uglja može obaviti drugačije ako se uzme u obzir uključenje obnovljivih izvora energije u sistem,“ odgovorio je Habek.

Reklama. Pomerite se da biste nastavili sa čitanjem.

(Rojters)

redakcija

U svetu gde su informacije ključne za donošenje odluka, POLITIKO teži da bude vaš pouzdani izvor. Verujemo u transparentnost, nepristrasnost i novinarstvo koje služi javnom interesu. Kroz naše analize i istraživačke tekstove, nastojimo da osvetlimo važne teme i događaje koji oblikuju naš svet.